Zbog odsustva efikasnog nadzora i kontrole nad upravljanjem industrijskim otpadom, budžet Republike Srbije za pet godina oštećen za 6,7 milijardi dinara, pokazao je izveštaj Državne revizorske institucije.
U Republici Srbiji je tokom 2018. godine proizvedeno 11,6 miliona tona otpada, odnosno 1,7 tona otpada po stanovniku. Od ukupne količine otpada preko devet miliona tona predstavlja industrijski otpad, ustanovila je Državna revizorska institucija.
Na konferenciji za novinare, tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje industrijskim otpadom“, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Duško Pejović je naglasio da od ukupno proizvedenog otpada, oko 90.000 tona otpada se klasifikuje kao opasan otpad koji u najvećoj meri potiče iz industrije.
Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) je, prema rečima Pejovića, najveći generator industrijskog otpada i nije postupilo po glavnom projektu sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije pepela i šljake „Srednje kostolačko ostrvo“, jer deponija nije zatvorena do jula 2015. godine, kako je predviđeno glavnim projektom. Zbog toga su dve kasete istovremeno aktivne, pa dolazi do razvejavanja pepela u okolna naselja, kao i do emisije zagađujućih materija sa deponije pepela, što predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
U 2018. godini EPS je proizveo 7,5 miliona tona otpada – pepela, od čega se čak sedam miliona tona, odnosno 93 odsto odnosi na pepeo u termoelektranama u Obrenovcu i Kostolcu. U prethodne tri godine termoelektrane EPS-a su proizvele 20,73 miliona tona pepela, a ukupno je prodato za potrebe cementara i ciglana 525.000 tona, što je 2,5 odsto. Ukupni troškovi deponovanja pepela EPS-a u periodu 2016-2018. godine iznose 9,4 milijardi dinara.
Veoma mali deo otpada se prerađuje. Nema pravilnog tretiranja otpada, koji bi trebalo da bude korišćen pri izgradnji saobraćajnica, infrastrukture, objekata, istakao je dr Pejović i dodao da je Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ od ukupno 7,5 miliona tona otpada iskoristila svega 73 tone.
Po njegovim rečima, zbog odsustva efikasnog nadzora i kontrole nad upravljanjem industrijskim otpadom, budžet Republike Srbije u periodu od 2014-2018. godine je oštećen za 6,7 milijardi dinara samo od uvoza vozila kao proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.
Samo po ovom osnovu, za pet godina u budžet Republike Srbije nije uplaćeno 6,7 milijardi dinara, odnosno 57 miliona evra. Za toliko novca mogla su da budu izgrađena 57 obdaništa, poručio je Pejović. On je naglasio i da je, po ovom osnovu, za tri godine budžet oštećen za 4,7 milijardi dinara, što predstavlja zbir svih troškova koji se odnose na rad Državne revizorske institucija u poslednjih deset godina.
Goran Čabarkapa, državni revizor i vođa tima koji je sproveo ovu reviziju naglasio je da je zaključak revizije da je u Republici Srbiji potrebno uspostaviti efikasniji sistem upravljanja industrijskim otpadom radi zaštite i unapređenja životne sredine.
Revizijom smo utvrdili da nisu doneta sva planska dokumenta u oblasti upravljanja otpadom, što ukazuje da nisu preduzete sve aktivnosti u cilju efikasnijeg planiranja upravljanja industrijskim otpadom, rekao je Čabarkapa.
Ministarstvo zaštite životne sredine nije sastavljalo i podnosilo izveštaje o sprovođenju strategije Vladi. Skupština AP Vojvodine nije razmatrala izveštaje o realizaciji regionalnih i lokalnih planova na svojoj teritoriji i nije ih dostavljala Ministarstvu i Agenciji. Jedinice lokalne samouprave nisu sastavljale i dostavljale izveštaje o realizaciji lokalnih/regionalnih planova nadležnim organima u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, naglasio je Čabarkapa.
Prema rečima Čabarkape, podaci Agencije za zaštitu životne sredine ukazuju da oko 80 odsto proizvedenog industrijskog otpada u Republici Srbiji ostaje na lokaciji samog proizvođača, što ukazuje na nizak procenat tretmana industrijskog otpada, kao i na nedovoljno korišćenje otpada kao sirovine.
Ovi podaci i činjenica da ne postoji postrojenje za tretman opasnog otpada, ukazuju da se industrijskim otpadom ne upravlja u dovoljnoj meri na efikasan način, što predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi, rekao je Čabarkapa.
Čabarkapa je naglasio da, prema podacima Eurostata za 2016. godinu, Srbija u najvećoj meri odlaže otpad na deponiji, odnosno spada u zemlje sa najmanjim procentom ponovne upotrebe otpada. U tu grupu, pored Srbije, spadaju i Severna Makedonija, Rumunija i Grčka. Za razliku od njih, Slovenija, Belgija, Italija, Češka, Malta i Nemačka su primeri zemalja kod kojih je tretman otpada preko 80odsto. Treba istaći primer Slovenije koja tretira preko 95 odsto otpada.
Državna revizorska institucija je subjektima revizije – Ministarstvu zaštite životne sredine, Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, Agenciji za zaštitu životne sredine i JP Elektroprivreda Srbije dala određene preporuke u cilju uspostavljanja efikasnijeg sistema upravljanja industrijskim otpadom.
Projekat „Iz ugla građana“ sufinansira opština Bečej
