Za ketogenu dijetu možemo slobodno reći da je ovo danas jedna od najpopularnijih dijeta širom sveta, kada govorimo o smanjivanju našeg potkožnog masnog tkiva.
Kako funkcioniše dijeta?
Prilikom minimalnog unosa ugljenih hidrata, naše telo pronalazi rešenje i preko jetre počinje da luči ketone kako bi naš mozak mogao da funkcioniše i to je dokaz da telo uvek pronalazi alternativu. Kao što smo napomenuli, ako se držimo pravila koja ćemo spomenuti u nastavku teksta, ovo je jedan od najefikasnijih načina da se rešimo masnih naslaga, a pritom da sačuvamo naš mišić.
Znamo da je insulin hormon skladištenja, njegova fukncija je da transportuje nutrijente iz krvotoka u stanice. Takođe skladišti glukozu u obliku glikogena. Glukagon je hormon koji razgrađuje glikogen kako bi dobili glukozu. Kada prestajemo da unosimo ugljenehidrate nivo insulina opada, a hormon glukagon počinje da raste. Posledica toga je povećano otpuštanje masnih kiselina iz masnih stanica u našem telu i time povećano sagorevanje u jetri nastaju ketoni.
Sve je više ljudi pokušava primeniti, sastavljajući jelovnike bez konsultacije ljudi koji su upućeni u to, a takođe i sistem treninga koji rade verovatno nije pogodan za tu dijetu. Prva asocijacija kada spomenemo ovu dijetu jeste da je to dijeta gde nema ugljenih hidrata, gde se jedu samo protein. To je donekle tačno, ali zaboravljamo jednu jako bitnu kariku a to su masnoće koje su obavezne da ih unosimo, tako da nemojte na njih da zaboravite. Opet imamo veliki broj ljudi koji u ovoj dijeti ili jedu previše proteina, ili premalo… Ni to nije dobro, sve mora da bude u granicama kako bi se postigla prava ketoza. Ukoliko unosimo previše protein, višak proteina koji naše telo neće prihvatiti ce se automacki u procesu glukogeneze pretvoriti u glukozu (dobijamo šećer u krvi i jetra prestaje da luči ketone). Tako je isto i sa niskim unosom, ukoliko unosimo premalo proteina, mišić će se početi razgradjivati i opet ćemo dobiti sećere u krvotoku i ispadanje iz ketoze. Unos proteina se određuje na osnovu pola, građe tela, starosti, dnevnih aktivnosti, nivo fizičke spreme…
Pored proteina koje unosimo preko raznih vrsta mesa i jaja, jako je bitan unos povrća. U ketogenoj ishrani ne možemo jesti bilo koje povrće. Uglavnom trebamo da se baziramo na zelena povrća kao što su zelena salata, kupus, šparoge, blitva, spanać, rukola, tikvice, gljive… Njih možemo da začinimo kako bi nam ukus bio lepši i naravno prelivati uljem kako bi unosili masnoće koje su nam izuzetno važne za dnevno funkcionisanje. Ova povrća koja smo nabrojali su bogata mineralima i vitaminima.
Kako trenirati kada smo na ovoj dijeti?
Ovo je takođe izuzetno važno napomenuti ukoliko želimo da postignemo pravu ketozu. Obim i frekvencija treninga ne sme da bude prevelika, već moramo da radimo isključivo anaerobni trening (vežbe sa težinama), da nam pauze budu dovoljno dugačke kako bi se naš mišić snadbeo kiseonikom. Nemojte trenirati više od tri puta nedeljno, i izbegavajte kardio aktivonosti dok ste na ovom režimu ishrane.
Koliko vode piti?
Kada pričamo u unosu vode na dan treninga je poželjno unositi i više od četiri litre vode, dok u danima pauze do četiri litre vode (ovo opet sve zavisi od pola, građe tela, starosti, dnevnih aktivnosti, nivo fizičke spreme).
Kako znati da smo postigli ketozu?
Jedan od načina za proveravanje ketoze jesu „keto sticks” koje možete pronaći u apoteci. Na osnovu urina možemo da proverimo da li su prisutni ketoni u našem telu. Pored „keto stick-ova”, može se prepoznati da smo u ketozi na osnovu našeg raspoloženja (osećaj neverovatne energije i dobrog raspoloženja), čudan ukus u ustima, često sušenje usta.
Pored svega ovog što smo naveli, ne smemo zaboraviti reći da se na ovom režimu ne sme ostajati previše dugo (tri-četiri nedelje najviše), i naravno raditi punjenja kako bi povremeno naše stanice regenerisali i spečavali razgradnju mišića. Punjena sve zavise od osobe do osobe, nekome se radi punjenje u 10 danu, dok nekome u 17. Kada osetimo da nam pada snaga koje je jedino pravo merilo, to je znak da je vreme za punjenje (dani kada u svakom obroku unosimo ugljene hidrate u obliku testinine, riže ili krompira).
Nenad Gojković
