Vazduh koji je do sada ocenjivan kao „zagađen“ sada je „prihvatljiv“
Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije nedavno je, bez najave i objašnjenja u javnosti, promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha i to tako da se vazduh koji je, na primer, do sada bio ocenjivan kao „zagađen“, od sada ocenjuje kao „prihvatljiv“, saopštili su Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), zatraživši objašnjenje zbog čega je to učinjeno i na osnovu kojih propisa.
Obe organizacije ukazuju da se kriterijumi za ocenu kvaliteta vazduha koje primenjuje Evropska agencija za zaštitu životne sredine, (čija je država Srbija saradnica) značajno razlikuju od kriterijuma koje koristi Agencija za zaštitu životne sredine.
Naime, kako se navodi, pomerene su gornje granice za količinu štetnih čestica pa sada vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 PM 2.5 čestica više nije „zagađen“ već „prihvatljiv“.
– Kriterijumi koji se danas mogu pronaći na sajtu Agencije razlikuju se od onih koji su korišćeni u izveštaju za zaštitu životne sredine objavljenom u septembru ove godine. Ovi kriterijumi se, svakako, razlikuju i od onih koje koristi Evropska agencija za zaštitu životne sredine koja ima značajno strožije standarde za ocenu kvaliteta vazduha,navodi se u saopštenju..
Kako je objašnjeno, PM 2.5 čestice su praškaste materije veličine manje od 2.5 mikrometra, a prema navodima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ove čestice zbog svoje veličine predstavljaju veliku opasnost po zdravlje, jer se dugo zadržavaju u vazduhu i mogu prodreti do krvotoka i pluća, gde izazivaju velike zdravstvene probleme.
Prema najnovijem izveštaju SZO „Stanje globalnog vazduha 2020“, kako se dodaje, zagađenost vazduha bilo je četvrti vodeći faktor rizika za prevremenu smrt u svetu, čineći skoro 12% svih smrtnih slučajeva, sa više od 6,67 miliona samo u 2019. godini.
U Srbiji, prema podacima SZO samo od prekomerne koncentracije PM 2.5 čestica prevremeno umre oko 3600 ljudi, a više od polovine tog broja su prerano umrli stanovnici Beograda.
Izvor: Autonomija info
Tako je najlakše! Umesto rešiti problem i obezbediti građanima čistiji vazduh, vlast menja pravilnike! Sećamo se da je ova vlast tako uradila sa mlekom i alfatoksinom, a ono što se manje zna jeste da su to uradili i sa kvalitetom pijaće vode u vodovodnoj mreži! Izmenama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koje su stupile na snagu 18. aprila 2019 godine, dozvoljeno prisustvo bora povećano je tri puta, sa 0,3 na 1. Tolerancija na hloride i natrijum podignuta je za oko 25 odsto: za hloride sa 200 na 250, a za natrijum sa 150 na 200.
Za nas bečejce najzanimljivija je izmena vezana za koncentraciju amonijaka u pijaćoj vodi. Novim izmenama dozvoljena koncentracija amonijaka je pet puta veća nego ranije 0,5g umesto ranijih 0,1g. Inače voda u bečejskom vodovodu ima povećano prisustvo amonijaka, po starom pravilniku nije ispravna , ali po novom je ispravna! Povećano prisustvo amonijaka je između ostalog izazvano odsustvom kanalizacije i velikim brojem septičkih jama! Al gradskim ocima su važnije skupocene rekonstrukcije ulica u kojima žive nego izgradnja fekalne kanalizacije u opštini!