Suspendovane, fine ili PM čestice su mešavina čađi, prašine, pepela i dima koje nastaju uglavnom u procesu sagorevanja i mogu doći u vazduh iz toplane, individualnih ložišta, motornih vozila, šumskih požara i paljenja njiva, kao i putem peščanih oluja.
Zagađenje vazduha identifikovano je kao najveći uzrok bolesti i prerane smrti u životnoj sredini na svetu. Naučni dokazi pokazuju da su kratkotrajna i dugoročna izloženost zagađivačima ambijentalnog (spoljašnjeg) vazduha povezane sa nizom štetnih zdravstvenih ishoda, kao što su veće stope smrtnosti, veći prijem u bolnice i povećan broj ambulantnih poseta.
Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha tačno se propisuju granične vrednosti za suspendovane čestice na dnevnom i godišnjem nivou.
PM2.5 su čestične materije (particulate matter – PM) prečnika do 2.5 mikrometara koje su vidljive samo pod mikroskopom, dok su od njih četiri puta veće PM10 čestice koje u određenim uslovima mogu da se vide i golim okom.
Zajedičko im je to što su izuzetno lake i dugo ostaju u vazduhu, zbog čega su „inhalabilne“ što znači da lako dospevaju u pluća, ali i u krvotok, i imaju veoma štetan uticaj na zdravlje. Spisak zdravstvenih problema i bolesti koje se javljaju pri prekomernoj izloženosti čestičnom zagađenju prevazilazi spisak respiratornih oboljenja na koje bismo prvo pomislili jer je reč o aerozagađenju.
Deca, starije osobe i oni koji pate od plućnih i/ili srčanih oboljenja su posebno ranjivi na nepovoljne efekte finih čestica u vazduhu i potrebno je preduzeti specijalne mere kada nivoi PM2.5 pređu zdrave granice.
Ne zaboravite na činjenicu da čovek u proseku udahne oko 16 puta u minutu, 960 udisaja u satu, 23.040 udisaja na dan i 8.409.600 godišnje. Zato bi i trebalo da brinemo o tome šta udišemo.
