Aktuelna ratarska sezona na njivama PIK Bečej ima dva dijametralno suprotna efekta.
Žetva semenske pšenice na oko 1.300 hektara i prinos od nešto više od sedam tona po hektaru, zatim berba graška sa 635 hektara i rekordan prosečan prinos od šest i po tona, i sada oko devet tona sa 122 hetara zasejane boranije u prvom roku, najavili su uspešnu sezonu. Ali, dug sušni period tokom leta s ekstremno visokim temperaturama neće doneti takvo raspoloženje kada se budu sumirali rezultati roda semenskog kukuruza na 552 hektara, semenske soje na oko 1.600 hektara, suncokreta u postrnoj setvi na 66 hektara i šećerne repe na oko 800 hektara.
-Grašak i pšenica su najavili izuzetno berićetnu ratarsku godinu, ali stvarni efekat ćemo videti tek kada bude završena žetva svih useva. Imajući u vidu nepovoljne vremenske uslove, nema mesta prevelikom optimizmu. Prvi otkosi semenske soje na parcelama koje nisu u zalivnom sistemu dale su skromnih 1,7 tona po hektaru, ali će prinos na njivama koje se navodnjavaju dati daleko bilji prinos. Isto očekujemo i od berbe boranije zasejane u drugom roku na oko 140 hektara. Naša je prednost što se bruto oko 4.800 hektara zaliva u najpotrebnijem vegetativnom ciklusu, što primenjujemo sve potrebne agrotehničke mere i što imamo stručnu radnu snagu i opremu na njivama. Uz to, uglavnom sejemo semensku robu, koja je skuplja od merkatilnih proizvoda, pa je rano govoriti o stvarnom efektu ovogodišnje ratarske sezone, rekao nam je rukovodilac Ratarstva u PIK Bečej Milorad Lončarević.
Znajući kakvo je leto bilo, samo od sebe se nameće pitanje zalivnog sistema, (ne)iskorišćenosti postojećeg kanalskog sistema za navodnjavanje, njihova ispravnost…
-Mora se znati da je navodnjavanje izuzetno skupa mera, jer je potreban energent za pokretanje sistema. Ako se voda pretvori u dinare ili evre, onda može biti „duplo golo“. Znači, navodnjavanje po svaku cenu i u svakom slučaju nikako! U ovom trenutku u našem okruženju električna energija je jeftin energent, ali je u našim atarima vrlo malo mogućnosti za navodnjavanje s pokretanjem sistema za navodnjavanje putem električne energije. Navodnjavanje pumpama koje imaju pogon na dizel je skupo i isplativo je samo kod kultura koje su visokoisplative, poput voća i povrća, naglašava član Opštinskog veća u Bečeju zadužen za poljoprivredu dr Anđelko Mišković.
Elektrifikacija njiva trebalo da bude strateški projekat za čitavu vojvođansku ravnicu, pa bi navodnjavanje bilo isplativo i u ratarskoj poizvodnji. Ali to pitanje bi trebalo da se nađe u agrarnoj politici države, pa bi svi imali koristi. Do tada će ratari gledati u nebo i prizivati dodole.
