Teorija je jedno, a praksa sasvim drugo. U ovu krilaticu najbolje su se uverili vojvođanski paori. Svi sve znaju o poljoprivredi, dele savete iz rukava, a kad treba zasukati iste te rukave, ostaju samo paori i, uglavnom, njihove dotrajale mašine.
Malo koja godina da paori nemaju muka. Poljoprivredna sezona iza nas je bila katastrofalna zbog suše, koja je paorima donela velike štete.
-Tačno je to, suša nas je ove godine strahovito desetkovala. Kukuruz je najviše stradao. Imam Zmajev berač kukuruza malog kapaciteta i lane sam za dan napunio 23 bunkera, a ove samo dvadesetak za čitavu berbu. Sejem pomalo soju, suncokret, šećernu repu, sa 30 hektara maka najveći sam proizvođač ove kulture u Srbiji, a posejao sam ove jeseni 60 hektara pšenice. Kad smo već kod hlebnog zrna, 2000. godine sam je prodavao za 1.500 dinara metar, a 17 godina kasnije za 1.500 do 1.600 plus PDV. U međuvremenu je sve drastično poskupelo, a onda se nađu pametne glave i govore nam kako treba da kupujemo njihovo seme, a ne da sejemo pšenicu sa tavana… Kao da mi to ne znamo, ali nas situacija tera da je sejemo iz bunara, ogorčen je ugledni novobečejski zemljoradnik Dragan Marčićev.
Letošnja suša ne samo da je sasekla ovogodišnje prinose, već preti i ostavi traga i na narednoj žetvi.
-Vlažnost zemlje je, bar kod nas u Novom Bečeju, mala. Čim se plug spusti malo dublje pri oranju, dolazi se do suve zemlje. Najmanje 200 litara padavine po metru kvadratnom bi trebalo da budu, da bismo imali normalnu proizvodnju. Velike štete imamo i od nesavesnih stočara, koji tereju stada krava i ovaca preko tek iznikle pšenice i tu napasaju svoja grla. Imamo puno šteta i od divljači. Nikog to ne interesuje, a svi su pametni da nam pričaju kako moramo da promenemo način proizvodnje, da imamo viziju i da proizvodimo za poznatog kupca, samo nam niko ne garantuje poznate cene ili daje, kao što je u zemljama okruženja, razumne subcencije, dodaje Dragan Marčićev, koji je svojevremeno obrađivao 400 hektara, a zbog nagomilanih problema sada radi polovinu od te površinu.
Tragajući za proizvodnjom i cenama, ekipa stručnjaka je došla do saznanja koja je glavni urednik lista „Gazdinstvo“ Čedomir Keco preneo bečejskim i novobečejskim ratarima.
-Velika količina useve s poslednje žetve nije prodata, već na čuvanje predata! Ispada da se deo tekuće proizvodnje zasniva na robnoj razmeni, koja je karakteristična za prvobitnu rodovsku zajednicu, što ekonomija u svetu odavno ne poznaje. Tačnije, poljoprivrednici se unapred zadužuju sa veštačkim đubretom, semenom, zaštitnim sredstvima, ponegde i dizelom, a onda se robom razdužuju. To je za poljoprivrednika skupo, ali u ovom trenutku je to neminovnost u Srbiji. Kad naiđe sušna godina, kao ova, ti ljudi su u velikom problemu ako im organizator proizvodnje ne napravi ustupak da plate na drugi način, konstatuje Čedomir Keco.
Dušan Dejanović iz Bečeja obradom 22 hektara pripada grupi srednjih poljoprivrednika, ali ima iste muke kao i oni veliki ili mali ratari.
-Obrađujem isključivo svoju prvoklasnu zemlju i sejam tri kulture, kukuruz, pšenicu i suncokret. Po trećinu poseda jedna kultura pokriva i svake godine menjam plodored. Penzija mi omogućava da tokom godine ulažem u ratarsku proizvodnju. Na svaki uloženi dinar, vraća mi se 1,9 dinara. Ove godine sam proizveo sedam vagona robe. Zahvaljujući obradi sopstvene zemlje, ostvario sam oko dva miliona dinara, a da sam radio zemlju u zakupu, bio bih na „pozitivnoj nuli“. Jer, pšenica je bila dobra, suncokret onako, a kukuruz je strahovito podbacio. Cene su nama, takođe, problem, ali mi tu, očigledno, ne možemo ništa da uradimo. Primetio sam, radeći u ataru, da je ove jeseni posejano više pšenice. Sve se zeleni, a to nagoveštava njenu nisku cenu, a kad je ona niska, onda su i cene ostalih proizvoda niski, pribojava se Dušan Dejanović Žmiga.
Znaju poljoprivrednici da moraju da planiraju proizvodnju, da ulažu u agrotehničke mere, ali traže da imaju poznate i zagarantovane cene i da im se obezbedi kupac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Javni interes u fokusu: Informisanjem ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej“, koji sufinansira opština Bečej
