Ma koliko to hteo nisam mogao da skinem misli sa Rina. Šta ako sam upravo ovde napravio najveću grešku? Nisam mario da li će popraviti ili neće. Više sam se brinuo hoće li znati da vrati sve nazad, pa makar i u prvobitno stanje. Ustao sam u šest ujutru.
Obukao se i odmah izašao napolje da proverim da li su mi sve stvari u autu – jesu. Vratio sam se u sobu i ovaj proces ponavljao na svakih pola sata. Već posle četvrtog puta, oko osam sati, sam se zabrinuo da majstor neće doći na posao jer je subota. Ogroman dodatni trošak bih imao kad bi se ovo odužilo. Međutim, nakon sledećeg obilaska i on i njegov pomoćnik su mi rekli da je uspeo da popravi. Osmeh se ozario na mom licu. Rekao je da odem u svoju sobu i da ce doći po mene kad sve sklope. Naravno da nisam mogao od uzbuđenja da odem u sobu i gledam u plafon, već sam pozvao svog druga Alija da se provozamo motorom. Išli smo svuda, uglavnom kružili i svaki put videli neki napredak u sklapanju. Prilikom poslednjeg obilaska Rino je bio sastavljen, a majstor je brisao sedišta koja je zamastio. Rekao je da želi da obavi test vožnju. Presvukao se, a ja sam otišao po stvari kako bih sve potovario u Rina i tako ubrzao odlazak.
Čekali smo ga petnaest minuta. Bojao sam se da mu se nije desilo nešto usput. Ali je bio jako nervozan. Otišao je u radnju i pitao gde je otišao majstor. Pričali su na njihovom jeziku, kako god se on zvao, i Ali je počeo da se dere. Pitao sam ga o cemu se radi, ali on je bio vam sebe. Vikao je na duplo krupnijeg lika od sebe, a ovom se to nije ni malo dopalo. Na kraju mi je Ali rekao da su mi preneli kako je majstor otišao da testira moj auto i stao da jede. Rekao sam mu da se smiri. Ništa mi ne znači ako ću krenuti malo kasnije, a i veselila me činjenica da je Rino u redu. Kad je došao majstor Ali se ozbiljno izderao na njega. Razumem ga. Postali smo bliski i on se pobrinuo za to da mi ovde ugođaj bude maksimalno prijatan. Spakovao sam stvari.
Majstor je seo na suvozačevo, a ja ispred volana i otišli smo da natankujemo auto. Rikverc je radio odlično, kao i peta. Vratili smo se nazad samo da podesi malo kvačilo. Za to vreme sam se pozdravljao sa Alijem i pozeleo da nam se putevi opet ukrste. Ali mi je naglasio da se čuvam slonova. I sa rikvercom i bez njega je slon jači od Rina. Vidi se da ne zna on ko je zapravo Rino.
Sutra kad bude pročitao u novinama na naslovnoj strani „Ludi Srbin sa svojim autom u prvoj brzini pregazio celu koloni slonova” biće mu krivo!
Vozio sam sto sam brže mogao da pređem što veću kilometražu po danu. Gledao sam svuda, a najmanje na put. Jako sam zeleo da vidim slonove. Nažalost, ništa od njih. Kao utešnu nagradu sam dobio da vidim žirafe! Prelepa stvorenja. Nije to to kad ih vidite u zoološkim vrtovima, već ovako, u divljini, pored puta. Mrak je padao i pomirio sam se sa činjenicom da mi je Kenija dala svoj maksimum što se životinjskog sveta tiče. Na nekih 200 kilometara od glavnog grada naleteo sam na policijsku proveru. Žalio sam im se kako nisam video ono sto sam želeo na šta su oni bili iznenađeni.
Rekli su mi da su uvek tu, na nekoliko desetina kilometara odavde. Izgleda da ću slonove gledati samo u kući pošto ih majka ima na svakoj polici. Ona je u bečejskoj Ikebani verovatno VIP kupac. Svaki put dođe odande nosi ili sovu ili slona. Nakon dalje vožnje došao sam do jedne vrlo zanimljive tačke svog putovanja – ekvator. Prešao sam sa severne zemljine hemisfere na južnu. Zastao sam da zabeležim ovaj istorijski trenutak za mene i Rina. Bio sam ponosan na nas dvojicu.
Vozio sam jos malo koliko mi je, sad već mrak dozvoljavao, i stao sam na nekoj benzinskoj pumpi. Video sam da nije toliko puno osvetljena, a ni prometna, pa sam zamolio dvojicu radnika da prespavam u svom autu koji bih ostavio na njihovom parkingu. Rekli su mi da se oni ništa ne pitaju već vojnik koji ovde dežura. Pozvali su ga i on se pojavio za koji minut. Postavio sam mu isto pitanje i već sam krenuo rukom za novčanik da se hvatam. Oguglao sam na sve njihove fore pa je uz cenkanje dobio 200.000 da me čuva dok spavam. U ovu cenu sam dobio i šifru za wifi. Iskoristio sam priliku da neko vreme samo visim na netu jer sam čuvao bateriju za sutrašnju posetu ambasadi i sad već siguran da ću mirno spavati, zatvaram oči. Ako ih vec nisam video, da bar sanjam slonove. Laku noć, ljudi.
