Od deset do šest, osam sati spavanja. Odlično. Budim se odmoran i spremam se za predstojeće obaveze. Bilo je nekoliko stvari koje je trebalo da odradim odmah nakon ustajanja. Dok je Brendon spavao ja sam u tisini radio svoj posao. Nakon prespavanja, napunjenih uređaja, odrađenog posla, spakovao sam se i uputio ka našoj ambasadi. Usput sam samo stao da natankujem auto.

Koliko je samo dobar osećaj kad imaš u jugu goriva za malo manje od 1.500 kilometara.
Stizem ispred ambasade, a Oreta i Saša me dočekuju sa spremljenim doručkom. Tokom laganog doručka malo smo pričali o situaciji između Kenije i Etiopije, a malo i o mom putu. Popio sam i čaj koji, zamislite, nije bio crni. Oreta je imala obaveze između deset i jedanaest časova, pa smo se Sale i ja malo provozali po gradu. Pokazao mi je razna mesta i sve vreme ih rečima opisivao i objašnjavao. Pomogao mi je da za ovo kratko vreme što sam ovde upoznam malo više etiopijske običaje i da pokušam da ih shvatim u nekim stvarima. Vozajući se, naleteli smo na Oretinog muža Miluna i njegovog kolegu koji rade nešto vezano za imigrante. Pomogao mi je da dobijem najsvežije informacije vezano za stanje na granici i dao mi je upute kako da se ponasam kad pređem u Keniju. Svi zajedno smo otišli u jedan lep restoran na ručak. Posle dužeg vremena, osecao sam se kao kod kuće. Popio sam odličnu kafu.

Neću lagati, nije kao u bečejskom Montevideu u Zelenoj ulici kakvu sam popio nekoliko sati pred polazak na ovaj put, ali je mogla da prođe. Milun i njegov kolega su naručili odmah da jedu jer su žurili nazad na posao. Mi smo s druge strane. čekali bafe da bude poslužen kako bih probao njihova nacionalna jela. Dali su mi da probam inđaru, njihovo tradicionalno jelo. Ima dve vrste pikantnog sosa sa strane i maže se na testo koje mnogo podseća na palačinke, ali je kiselkastog ukusa. Etiopljani to jedu svaki dan. Meni se iskreno nije svidelo. Saša i Oreta su mi pricali o njihovom vidjenju stanja u Etiopiji. Probudili su mi interesovanje njihovom detaljnom pričom pa sam pomno slušao. Vidi se da odlicno rade svoj posao. Oreta, kao majka troje dece, je sve činila da mi bude ugodno tokom moje posete. Mnogo se brine za moju bezbednost i to mi se svidelo. Rekao sam joj da ne brine ništa i da će sve biti u redu. Saša me je nagovarao da ostanem jos jednu noć kako bi mi pokazao još malo ovog grada i naučio mnogim stvarima. Divni su ljudi. Nažalost, čvrsto sam odlucio da nastavim put.

Žao mi je sto nisam obišao kompleks ambasade spolja i slikao je za vas. Mnogo je veliko utvrđenje sa lepim uređenjima, a dvorište je takođe veliko. Saša mi je pokazivao prostorije unutra i tako slikovito opisivao o velikom prijateljstvu između Tita i tadašnjeg predsednika Etiopije, da sam stekao utisak kao da sam bio prisutan u to vreme. Inače, ovaj kompleks je bio napravljen za predsednikovog sina, međutim, zbog neke nesuglasice između njih dvojice predsednik je odlučio da je pokloni svom prijatelju Maršalu Titu.

Tito mu je zauzvrat poklonio tri patrolna čamca jer su tad još bili povezani sa Eritrejom i imali su izlaz na more. Nisu mogli da sakriju oduševljene parkiranog Juga u kompleksu srpske ambasade u Etiopiji, pa smo izveli malo slikanje i beleženje ovog događaja. Sale je imao želju da ga provoza i bio je oduševljen, najvise šrafcigerom zabodenim u vrata zbog držanja stakla. Vreme je bilo da krenem dalje.

Plan je da stignem do mraka u Avasu, pa sutra oko podneva da prespavam na granici. Pored puta sam video krdo kamila, a u pozadini prelep pejzaž. Morao sam se zaustaviti da ovo zabeležim GoPro kamerom. Kako sam prešao put i uključio kameru da uslikam prizor, tako su mi prišli čobani i rekli da ne može. Na moje pitanje zašto pokazali su prstima na “šuške” – novčanice. U momentu su me izbacili iz takta. Nastavio bih ja sa svojom radnjom, ali ovde sam samo običan stranac i još belac pa može lako da mi se izgubi trag ako se budem mangupisao. Uspeo sam neopaženo da uslikam nešto čisto da vidite lepotu ali nije to ništa kakvu sam fotografiju zamislio da ću zabelezžti. Ne dam pare Egipćanima i ovim polu-Egipćanima. Vratio sam se u auto i nastavio put. Kišica je padala, malo je zahladnelo, a po potpunom mraku stižem do hotela. Bacam se na pisanje izveštaja jer je vec kasno i taman tim putem da vam poželim laku noć. Ja se pokrivam sad vec debljim cebetom i sklapam oči.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име