Probudio sam se sa željom da vidim majmune. Grad kao grad me i nije nesto naročito interesovao. Naravno da ću ga razgledati dok se budem šetao do jezera gde se, između ostalih životinja, nalaze i majmuni koje tražim.
U restoranu pored smeštaja sam doručkovao jaja i kifle koje su verovatno od prekjuče. Međutim, ovaj obrok mi je pružio dovoljno energije za obilazak Avasa. Šetao sam se ovim iznenađujuće lepim gradom. Stigao sam do jezera i ostao bez reči. Kao da sam upalio “Animal Planet” televizijski kanal. Jezero se zove Avas, kao i grad. Pri obali jezera je plićak i raste velika trava, a kasnije je duboko. Jedan čovek se kupao u njemu. Odlična je ideja bila, osim što je bilo malo hladnjikavo. Jezero je prirodno stanište mnogih ptica koje sam prvi put u životu video. Jedna vrsta podseća na rodu, ali je za toliko i veća. Nažalost, majmunima ni traga. Šetao sam se duz obale Avasa i svuda su bili kafići. Ali kafići koje bih nas beskućnik mogao da napravi. Pet plastičnih stolica ispred, tri stola, a objekat napravljen od drveta ili kartona.
Svuda se prodaje isključivo Coca Cola ili Pepsi. Ceo kontinent je pokriven brendovima ovih dveju kompanija. Taman kad sam izgubio svaku nadu za majmunima došao sam do jednog prelepog odmarališta i konačno ih ugledao. Zamolio sam čuvara da me pusti unutra kako bih se malo igrao s njima. Odmaralište je zaista ogromno. Ima deo za bazen, ogroman kafić i restoran odmah do jezera, saunu… a majmuni su na drveću odmah do ograde. Redovno zalaze na posed odmarališta.
Nisu obučeni da kradu jer se plaše ljudi i zato meštani nemaju brigu. Parkiraju kola sa spuštenim prozorima i majmuni ulaze u njih. Često se pale alarmi od automobila jer skaču na sve strane. Pratio sam ih i odlučio sam da ću kao Ros iz serije Prijatelji imati svog majmuna. Divna stvorenja. Jedan od njih je stao da jede neko cveće pa sam uspeo da ga slikam, a inače su toliko brzi da ne mogu kamerom da ih ispratim. Nisam ni obratio pažnju, a već je bilo skoro podne, vreme kad je trebalo da se odjavim iz hotela. Poslužio sam se Tok-Tok taksijem koji me je za 105 dinara vozio četiri kilometara do smestaja. Spakovao sam se, ručao i nastavio put.
Plan je bio da stignem do granice i tamo prespavam, pa ujutru da pređem. Međutim, put je toliko loš da sam 125 kilometara prelazio 5,5 sati. S tim da su se ispred mene iz oba pravca na istom mestu zaglavili i kamion i autobus. Neki stanu da gledaju, a neki pritrčavaju u pomoć. Izašao sam da pomognem i zajedno smo oslobodili jednu traku. Odličan timski rad. Bio sam ponosan na ove ljude. Nastavili smo put i nakon kojeg kilometra naišao sam na isti problem. Inače, Rino je jedva prošao prvu prepreku, ali se nikad nismo osećali snažnijima!
Druga pepreka je bila ispred nas i dosta izazovnija od prve. Od silnih prolaza napravila se ogromna rupa u kojoj se zaglavio autobus toliko da nismo ni zajedničkim snagama, a ni uz pomoć vuče kamionom mogli da ga izvučemo. Jedan dečko koji tečno priča engleski mi je rekao da nekad ljudi spavaju po tri noći čekajući da se zemlja stvrdne ili da dođe bager.
Možete zamisliti moje “oduševljene” na faci. Vratio sam se u auto nakon što sam izvideo situaciju i primetio da ću ovde prespavati bar jednu noc. Oko auta su bili klinci, bez njih ovde turista ne može. Slatki su, ne mogu grešiti dušu, ali su mi vremenom postali jako naporni. Šetaju se oko auta, pipkaju, lupkaju i samo znaju stranu reč “money”. U redu je da svako jednom pita, ali oni konstantno postavljaju isto pitanje i svako od njih bar 10 puta. Dok sam gledao ispred sebe, na sada već stvoreni zastoj i guzvu, u daljini se nešto sjajilo. Bager!
Za sat vremena je jedna traka postala prohodna. Naizmenicno smo prolazili i kad god se neko opet zaglavio nije bio toliki problem. Bager je bio tu da pomogne. Sada već po mraku, vozio sam koliko sam mislio da mogu. Umor me je polako savladavao i odlučio sam da stanem. Javio sam se ambasadi da sam imao problem tokom puta i da ću tek sutra nastaviti dalje. Takođe sam prosledio i ukućanima poruku da je sve u redu i spustio suvozačevo sediste. Nadam se da ću sutra stići bar do granice…
