Probudio sam se fino naspavan. Momcima sam mahnuo u znak zahvalnosti i krenuo svojim putem. Onako pospan voznju sam započeo desnom stranom. Vozač za upravljačem automobila koji me je obilazio u svojoj traci mi se smejao. Odmah sam shvatio o čemu se radi.
Jeste smešno u nekim situacijama i sva sreća da nije bilo kola. Od glavnog grada Kenije, Najrobija, me je delilo oko 150 kilometara koje sam vrlo brzo i spretno prešao vozeći levom stranom. Moj dolazak u ambasadu je dogovoren za petak. Međutim, usled popravke menjača i spavanja između destinacija stižem dva dana kasnije.
Nisam obraćao pažnju da je nedelja, a pozvonio sam na kapiju. Čuvar sa psom Niksi mi prilazi i nakon objašnjenja poziva Irinu s kojom sam vršio prepisku i ambasadora Dragana Zupanjevca. Primili su me u ambasadu i uz kaficu i keksiće smo se upoznavali. Irina je nakon kratkog vremena morala da pođe pa smo gospodin Dragan i ja ostali sami.
Isplanirao mi je ceo dan u samom startu. Dogovor je bio da ćemo ići da se provozamo Rinom, a zatim ćemo predveče otići do šoping mola. Prvo smo obavili beleženje prve posete Juga ovoj ambasadi, a zatim seli i pokušali da krenemo. Nažalost, rikverc je radio u svega tri-četiri prethodna pokušaja i sad nas izdaje, tako da ništa od popravke. Izgurali smo ga iz ambasade i krenuli u obilazak.
Odveo me je prvo da vidim Teslinu radnju koja se nedavno otvorila. Ona je u vlasništvu Comtrade koja me ujedno i sponzoriše sa GoPro opremom. Imam sliku iz Kenije na kojoj je sve srpskog porekla: Tesla, Rino, srpski ambasador i ja.
Zatim smo otišli u posetu hotela koji je u vlasništvu naše žene iz Kikinde, Tanje, gde takođe radi naš menadžer Branko i naš kuvar Miloš. Jeo sam ćevape i srpske salate. Oduševljen sam bio klopom. Posle smo se prebacili u dnevni boravak hotela i ispratili početak trke Formule 1.
Ambasador je još kao mali bio veliki obožavalac brzih kola, a primetio sam da je i Tanja sa interesovanjem navijala za Hamiltona. Nakon trke smo pošli nazad do ambasade, naravno zahvaljujuci rikvercu, odnosno guranju od strane trojice momaka. Ponudio sam ambasadoru da pođe sa mnom u nastavak avanture jer je fenomenalan čovek a i odlično sluzi umesto rikverca.
U večernjim satima ambasador je imao obaveza pa me je ostavio u dnevnoj prostoriji kako bih taman i ja izvršio svoje obaveze. Nakon izvršavanja dužnosti pošli smo u šoping centar. Prelepo mesto. Pošto je ovde tokom cele godine lepo vreme, između 15 i 28 stepeni, ovaj šoping mol je većinom na otvorenom. Ukrašen je prelepim tropskim biljkama. Ovo je sigurno nešto lepše od bilo kog našeg šoping centra.
Grad mi se takođe mnogo svideo. Kažu mi da i dalje nije sigurno šetati se noću, ali po danu nema problema. Šteta što je još uvek tako. Nadam se da će se vremenom situacija promeniti na bolje. Tokom obilaska radnji seli smo u jedan kafić i popili po kaficu. Vodili smo duge razgovore. Inače, prvi put da sam naišao na državu kojoj je vrednost valute jednaka našoj – jedan kenijski šiling jednak je jednom dinaru.
Dragan je vrlo sposoban i pozitivan čovek. Ima odlične kontakte i saradnju sa ostalim ambasadama i institucijama. Vrlo mi je prijatno bilo u njegovom društvu. Pričao mi je kako se trudi da malo povrati Srbiji onu staru jugoslovensku slavu.
Takođe, organizuje razna dešavanja u ambasadi. Poslednje je bilo projekcija srpskih filmova gde je prema njegovim rečima jedan od uglednih gostiju pustio suzu na film “Bićemo prvaci sveta”.
Pošli smo nazad. Divno proveden dan sa ambasadorom. Podsetio me je mnogo na naseg ambasadora iz Minska, ako ga se sećate od prošle godine. Gospodin Veljko Kovačević koji me je pobedio u šahu (i dalje vežbam za revanš). To su diplomate kojimq se Srbija sigurno ponosi. Hvala vam na svemu!