Ovde je svuda odjavljivanje iz smeštaja u 9 ili 10 ujutru, što je poprilično rano ako sam već u 10 uveče došao. Spremam se za nastavak puta. Već sa graničnog prelaza se može u daljini videti planina Kilimandžaro.
Stao sam malo pre granice na jednu benzinsku stanicu da iskoristim sve kenijske šilinge na tankovanje. Na pumpi je bila odlično raspoložena muška ekipa pa smo se malo raspričali. Pošto mi je prvenstveno želja bila da odem na Kilimandžaro, ali usled manjka vremena to mi sad predstavlja luksuz, a i kažu mi da put nije baš za Juga. U tom slučaju bih imao dodatne troškove oko transporta i vodiča i tako dalje, pa iz tog razloga izbacujem ovu opciju.
Nakon druženja se ubucujem u kilometarsku kolonu prema granici. Usput mi prilaže neki momci predstavljajući se kao agenti osiguranja i jedan mi seda na suvozačevo sedište dok sam bio u pokretu. Zaustavljam se, sad već isfrustriran, i poslednji put ga molim da napusti vozilu. Izašao je napolje uz reči kako će mi trebati na granici njegova pomoć. Prijatelju moj, ako sam se snalazio sam do sada, mislim da nemaš brige za mene. Granični prelaz između Kenije i Tanzanije je u jednom objektu. Vrlo brzo i to bez velike šetnje sam dobio nazad dokumente i krenuo dalje.
Pregledao sam papire i primetio da nemam pecat na papiru za izlazak iz zemlje. Vraćam se nazad, a zenica se izvinjava, slučajno je propustila taj deo. Siguran sam da bih imao problema na izlazu, a to bi, u to sam još sigurniji, koštalo. Ne dozvoljavam da mi promene pozitivno raspoloženje i nakon još jedne provere dokumenata ušao sam u Tanzaniju. Put je, hvala Bogu, odličan! Okolo su predivni pogledi na planine, brda, ravnicu. Na sve strane su drveće ili trava. Ovo me je podsetilo na krstarenje Rinom po Mongoliji samo što je za nijansu lepše. Matori moj da si tu, ovo bi ti se svidelo sigurno! Eh, da si tu Matori moj! Piši nekad, ostavi komentar u poštu. Pa nismo stranci. Jel i ti učestvuješ u nagradnoj igri za suvenire sa putovanja? Pa nisi valjda pomislio da ćeš svakako dobiti?
Sve je zeleno oko mene sem nje. Ona se prostire iznad oblaka i po ovakvom suncu se na vrhu beli. Planina Kilimandzaro! Pre 43 godine se odrzala jedna ekspedicija pod nazivom “Kragujevac-Kilimandzaro” gde se jedna avanturisticka ekipa uputila upravo na ovu planinu sa novim Zastavinim vozilima. SAT emisija je napravila celu jednu epizodu o toj putesestviji pa pogledajte na YouTube-u ako vas zanima kako je to nekad bilo. Danas smo na tu destinaciju stigli moj tridesetogodisnji saputnik Rino i ja. Ne mogu reći da je bilo lako, a mogu zamisliti samo koliko je njima bilo teško. Od onda se mnogo izgradio i razvio afrički kontinent, pogotovo što se tiče infrastrukture.
Stao sam na jednom mestu koji najviše podseća na profilnu sliku naše fan stranice i pokušao najbolje sto sam mogao da zabelezim isti kadar. Medjutim, nasa prijateljica koja nam je radila ovu sliku u Photoshop-u je predobra u svom poslu, pa mi nije polazilo za rukom. Ali verujte mi na rec kad vam kazem da je prizor prelep. Nastavljam dalje do sledeceg veceg grada pod nazivom Asura i odlučujem da tu prespavam. Nailazim na kafić sa wifi-jem i pretražujem jeftine prenoćište. Smeštaj u višekrevetnoj sobi, u kojoj sam inače sam, ima odličan wifi, obezbeđeno parking mesto i doručak za 8 dolara. Prihvatam!
Smestam se i trudim da vam najbolje opisem prethodni dan. Nadam se da se ne ljutite sto je bio u malo kasnijim satima ali ranije nije bilo prilike. Pozdravljam vas ljudi sve. Podsećam vas da prisustvujete 16.6.2018. na festivalu Bečej noću, a ja se nadam da ćemo se tamo i videti.
