Ista priča već koje jutro u nazad. Šest sati! Budim Džona jer će mi trebati pomoć oko pakovanja stvari u auto. Prvo smo doručkovali zajedno. Za klopu smo spremili isto što i juče. Kad je nešto dobro, zašto menjati?!
Odmah nakon doručka smo spakovane stvari ređali u Rina. Dok sam dodatno sređivao stvari iz gepeka koje su do tada bile razbacane, Saša je došao po nas. Na moje iznenađenje nije na prvi pogled primetio zatamljena stakla. Zamolio sam ga da odstupimo pa kad se bolje videla razlika iz daljine onda je krenuo da se smeje. Inače, on je veoma pozitivna i harizmatična osoba. Od kada sam ovde uvek sam ga video veselog i nasmejanog. Seli smo Džona i ja u Rina a Saša u svoj auto, pa smo ga pratili do kafica gde je „najlepša kafa u Lusaki“ – kako bi Braco rekao. Tamo su nas čekali vec trojica momaka; Srđan, Boris i Braco. Pridružili smo im se i time napravili veliko druženje pred odlazak. Slagaću vas ako kažem da mi je rastanak bio kao i svaki drugi.
Želeo sam da imam uspomenu na ovo druženje, pa smo zaustavili saobraćaj na parkingu i pored Rina se svi skupa fotkali. Rino je iz prve upalio, a svi su ga pogurali kako bih ga isterao sa parkinga. Bilo mo je drago upoznati vas. Mr. Braco, hvala ti na svemu! Žurili smo kako bismo izbegli gužvu u gradu. Plan je bio da odemo do majstora Majkija da ga na brzinu pregleda i da se divi ovom auto što je toliko dogurao, a mi da iskoristimo slobodno vreme za posetu Sašinoj firmi. Majki je stvarno bio oduševljen. On i Saša se znaju godinama unazad, pa je ovaj hteo da ga iznenadi parkirajući mu Juga ispred garaže. Kaže Majki da jako liči na Fiat-a 127. Ajdeeee.
Malo smo tu zajedno gledali ispos haube, a onda smo ostavili Majkija da ga pregleda na miru. Saša nas je upoznavao sa svojim kolegama sa posla. Pred svakim je ispričao mali deo moje avanture. Način na koji priča o tome govori samo koliko mu je drago što sam došao baš kod njega u goste. Inače, on je moj broj jedan pratilac. Šta god krenem da mu pričam, on me prekine i završi moju priču. Kaže da me redovno prati i zato sve zna. Oduševljen sam koliko je detalja uspeo da zapamti. Posle nas je vodio kroz magacin. Usput nam je objašnjavao kojim proizvodima se njegova firma bavi. “A sada”, reče Saša, ”nešto sto će te oboriti s nogu”. Otkriva mi njegovog ljubimca Fiat-a 500.
Odlično očuvan, originalna verzija i to još garažiran. Povezali smo akumulator i imao sam tu čast da čujem kako to motor od 500 kubika prede. U povratku ka Majkiju stali smo u grčku crkvu. Sva trojica smo se pomolili i zapalili sveću. Imao sam samo jednu molbu: da se Rino na kraju avanture vrati kući. Stigli smo do Majkija. On je rekao da je oduševljen Rinom i da neće biti nikakvih problema na daljem putu. Majki je inace Libanac koji je zaljubljen u Ladu Nivu. Kaze da je imao jednu kao mlađan momak i da je nikad nije prežalio. Ko želi da se uputi u sličnu avanturu do Lusake neka to uradi sa Ladom Nivom. Majki je voljan da da čitavo bogatstvo za nju! Vreme je doslo da se rastanemo i sa Saletom.
Ljudino, do sledećeg viđenja! Požurio sam sa rastankom da mi ne bi video kako mi je prašina upala u oči. Vozili smo nekih stotinak kilometara dok nas mrak nije sustigao. Stali smo na 3 km od krivine gde sam obavešten da počinje jako loš put.
Ostaviću nastavak vožnje za sutra po danu. Ležemo i padamo u san vrlo brzo.