Nikad lepše buđenje. Prijatelj otvara vrata i donosim mi kafu u krevet. Pa kako da se ne oseti da će ovo biti jedan fenomenalan dan! Kaže, ubrzaj obaveze, popij kafu pa da doručkuješ i moramo da idemo. On je fenomenalan domaćin.
Neki bi me vodali konstantno sa sobom, ali on je sve isplanirao. Nakon svakog obilaska ili druženja imam prostora za odmor, odnosno za rad na kompjuteru. Ni ja sam sebi bolje ne bih isplanirao. Rekao mi je da u deset najkasnije moramo da krenemo.
Nažalost, nisam uspeo da ispoštujem njegov plan, jer sam stvarno imao obaveza najviše vezano za Rina.
Moljakam tamo kompanije da mi daju popust ili na rate, međutim, uzalud. Mnogo mi je drago što ste se toliko aktivirali i drago mi je što većina vas razume moju povezanost s njim. Sve razumem, i da je puno novca i da je za neke samo parče metala, ali za mene je on biće i gledam ga kao na prijatelja. Nikad me nije izdao, niti napustio i to je opravdajuća stvar zašto ga toliko volim. Ovakvog juga nema na svetu. Novi zastavini automobili davne 1975. godine su prešli relaciju od Kragujevca do Kilimadžara sa ogromnim budžetom i sa delovima za još dva komplet automobila.
Rino je to uradio u svojoj tridesetoj godini sa nekoliko delova u gepeku koje nisam ni pipnuo, a iskreno ne znam ni čemu služe. Na ovom putu, jer sam želeo da dovedem Rina do njegovom maksimuma, mu nisam promenio niti jednom ulje, niti filtere, niti gume… Juče sam mu prvi put naduvao gume jer me je pitao radnik sa benzinske pumpe da li može. Što da ne, može! Upisao se u istoriju i verujte mi da može još toliko! Šta je za njega da recimo ode sledeće godine do Australije? Ništa. Da bih mu povećao izazov, morao bih da mu namestim da ima samo prvu i treću brzinu. Pošto je i ovo rešio s pola snage, odnosno bez pete i rikverca.
Izlazim iz sobe spreman, a drug govori da smo malo sad zakasnili, pa ćemo se družiti, a onda oko jedan posle podne nastavljamo po njegovom planu. Nakon druženja, odveo me je na reku koja ga, kako kaže, podseća na našu Tisu. Prošao sam preko stotinu reka u ovoj Africi i ni jedna nije bila ni blizu da izgleda kao reka, a kamoli kao bečejska Tisa, pa sam iščekivao da vidim. Vozili smo se dvadesetak kilometara van grada i našao sam se u situaciji da više u njega neću sumnjati. Usred Afrike reka Tisa! Uživali smo u pogledu i sa obale i sa terase restorana u kojem smo ručali. Mesto je predivno. Sada je kod njih prelaz sa jeseni na zimu, pa je hladnjikavo, inače bismo već bili na pola reke. Proveli smo neko vreme uživajući u prirodi i odmarajući misli, a onda je rekao da moramo da pođemo. Želeo je da me odvede na mesto gde je hteo jutros.
Nastavili smo vožnju udaljavajući se od grada još nekoliko sitnih kilometara i skrenuli sa glavnom puta. Uspeo sam da shvatim da idemo kod nekog na farmu jer su oko nas bile samo ogromne kuće u poljanicama. Kada mi je rekao da se zaustavim na nečijem posedu, pojavljuje se čovek po imenu Enton. Prva njegova rečenica upućena nama: „A, evo ih i Rusi!” Popadali smo od smeha. Enton je veoma dobrostojeći farmer čiji posed može da se meri u kvadratnim kilometrima. On je od tasta mog domaćina vrlo blizak prijatelj i imao je želju da me upozna. Bar sam tako u početku mislio da je to pravi razlog mog dolaska.
Kad smo ušli u kuću dobili smo mali obilazak uz vodiča koji je bio sam Entoni. Ogromna kuća u kojoj stvarno trebaju uputstva. Ima mnogo slika aviona jer ih Entoni voli i obozava da priča o njima. Simpatičan čovek u svojim šezdesetim koji pricča dvesta na sat, ali ono što je još zanimljivije, nismo mogli da prestanemo da ga pomno slušamo. Neverovatno zna da održava pažnju i čini sebe interesantnim za slušaoce. Nakon obilaska kuće izašli smo napolje, seli u njegovim kamionet i odvezao nas je da obiđemo posed. Prvo nas je odveo da vidimo njegove mašine.
Svi znate za nekadašnjeg giganta PIK Bečej u Bečeju. Entoni ima duplo veći broj mašina upoređujući stanje Pika iz njegovih najboljih godina. Sve je zategnuto pod konac i svaki traktor nema više od pet godina. Sem jednog kojima ima petnaest, ali kaže da je za njega sentimentalno vezan. Razumem te u potpunosti, prijatelju. Inače, Entoni radi sa lucerkom i pravi bale.
Kod njega jedna bala iznosi jednu tonu. Zamislite sada da imate ogromni posed sa lucerkom i da je ne skidate samo jednom u sezoni kao što se kod nas radi, već deset puta. Takva im je klima ovde da mogu toliko puta da je seku i od nje prave bale. Zamišljate? Svaki prihod koji naš seljak napravi pomnožite sa deset i da je takva klima kod nas. Milina bi bila. Pričao nam je otvoreno o svom poslu. Upravo je sklopio milionski ugovor sa Emiratima. On će da im izvozi bale za njihovu stoku, pa će oni od mleka da prave mleko u prahu za Kineze i ko zna dokle taj krug ide… Nastavili smo da se vozamo i došli smo do samog polja lucerki. Kao što rekoh, sada je početak zime pa lucerka spava, inače zna da bude i preko kolena. Polja im nisu kao kod nas u kockama ili pravougaonicima, u zavisnosti od dimenzije i veličine poseda, već su u krugu. Svako polje ima svoje navodnjavanje koje izvlači vodu upravo iz „Tise”.
Prošetali smo se do jednog hangara gde sam očekivao da ću da vidim bale, međutim, ugledao sam nešto mnogo lepše i vrednije. Avion. Čovek ima svoj avion. I to je u stvari razlog zbog kojeg me je drug požurivao jutros. Trebalo je da bude iznenađenje i da letimo u avionu. Nažalost, sada je duvao jak vetar i ta šansa je propuštena. Često ovaj farmer leti avionom do Kejpa ili Johanesbruga. Neverovatan lik. Nastavili smo i Entoni nas je doveo do panorame svog poseda.
Čovek ima pogled PANORAMU u svom dvorištu! Dokle god vam pogled doseže sa tačke gledišta ovog brda je njegovo. U povratku kući mi je dao da ja vozim. Ovaj kamionet je svemoguće vozilo. Nema te prepreke koju on ne može da pređe. Uvezao ga je skroz iz Avganistana. Po dolasku u smeštaj pričali smo o sigurnosti, odnosno, kriminalu u ovoj državi. Pokazao nam je snimak koji mu je poslao njegov prijatelj iz Johanesburga. Naime, Entonijev prijatelj radi kao obezbeđenje nekom ambasadoru. Prilikom saobraćajne gužve jedan kriminilac je pokušao da otvori vrata u automobilu gde se nalazio ambasador. Entonijev prijatelj koji se nalazio u automobili iza kao pratnja je izleteo i sa dva metka u glavu usmrtio čoveka. Na snimku mu je krv tekla iz glave sve više i više, a ruka mu je u grču držala kuhinjski nož sa kojim je pokušao da izvrši pljačku ili šta već.
Nije stvar u tome, čovek je obučen da radi to i ambasadorova sigurnost je u tom momentu bila ugrožena. Ono što me zgrozilo gledajući snimak po drugi put jeste ophođenje ljudi u pozadini. Ponašaju se kao da je nešto sasvim normalno.
Mi kad slučajno pregazimo divljač ili psa na putu više pažnje posvetimo i budemo tužni, nego što su ovi ljudi bili. Sva ta priča o bezbednosti nas je dovela priči o oružjima, a Entoni je imao čime da se pohvali. Izneo je sačmaru, revolver i neki pistoljčić za koji sam ja prvo mislio da je upaljač. Nismo ništa radili sa pravim oružjem, nažalost, već smo pucali iz oružja za lov na divljač. Mrak je počeo dana, a drugova žena nas je zvala da krenemo polako i rekla da nas čekaju. Pozdravili smo se sa Entonijem i zahvalili na ovom divnom druženju.
Došli smo kod drugovog tasta u kuću i tu smo pravili roštilj. Kao predjelo sam jeo meso kudua koje se peče na jakom plamenu. Meso je van ovog sveta! Tako mekano i lepo i još pomešano u roštilj sosu. Ništa lepše nisam jeo u životu. Za glavno jelo sam jeo stejk! Sećate se da sam pričao kako sam izmeču Grčke i Izraela izgubio šest kilograma. Vratio sam sve to i jos sa kamatom od Zambije pa dovde.
Hvala vam na strpljenju. Dobro jutro!
Znaš li ti koliko jugića možeš kupiti za 3000 evra? Nisi isplanirao put dobro ? Potrošio novce na nešto drugo ? Nemoj se vaditi na Ivanu,ona ce dobiti samo mrvice i od ovih 3000 evra ako ih sakupiš. Budi frajer pa uplati Ivani 3300 dolara,a ti se vrati istim putem kuda si i došao,nemoj se blamirati tako što prosiš,ko šiša Kejptaun…
Tačno 20 komada po 150 eura. Priznaj muljatoru kome skupljaš novac! Lepo ti čovek kaže, da uplatiš Ivani novac koji si dobio od sponzora a ti put pod noge i nemoj nas više smarati sa budalavštinama.
Ti ispade najveci Egipcanin od svih Egipcana.