Sa jedne od prethodnih avantura po svetu
Sa jedne od prethodnih avantura po svetu

Na ovakvim putovanjima dobro je da se misli unapred, koliko unapred zavisi od trenutne situacije i faktora koji na nju utiču.

Nema spavanja dok se ne isplanira minimalno naredni dan. Jer putovanje ovakve vrste donosi sa sobom mnoga iznenađena na licu mesta pa je dobro biti maksimalno spreman i organizovan. Ustao sam, spremio se i plan je bio sledeći. Da se nađemo u deset sa našim čovekom iz Beograda koji trenutno radi u Paraliji, vratim se u pola dvanaest u hostel i sa Argentincima idem na aerodrom, kako bih samo prepisao njihovu radnju u utorak kad ja budem išao za Izrael. Međutim, u gradu je bila ulična trka bicikala i ulice su bile zatvorene. Edi, naš lik iz Beograda, nije mogao kolima da priđe dogovorenom mestu u dogovoreno vreme pa mi se javio da ce kasniti i da budem u pripremi. Uspeli smo da se vidimo tek u 10:45, upoznali se i seli na kafu da se ispričamo. Nismo bili ni na sredini priče, a bilo je proslo pola dvanaest. Dosao sam u hostel i pri automatskom priključivanju na wifi dobio sam poruku da su Argentici, Alehandro i Huan morali da napuste hostel zbog check out-a i da se vidimo u dvanaest kod Parlamenta. Zahvalio sam se čoveku na recepciji što mi je čuvao stvari i požurio da ispratim nove drugare. Zakasnio sam pet min i nisam uspeo da ih vidim. Raspitao sam se na metro stanici za kupovinu karte i odlaska na aerodrom i shvatio da stvar ne može biti jednostavnija.

Nadam se da su moji drugari stigli na let i da ce se u Rimu dobro provesti.
Upućujem se u šetnjicu još malo po gradu i odlazim po auto. Čovek je bio izuzetno ljubazan kad mi je ostavio ključeve od celog parkinga kako bih izašao sa Rinom kad god meni odgovara. Pored mesta za ključ gde sam trebao da ga ostavim uporedo sam mu ostavio jednu porukicu gde mu se zahvaljujem na svemu. Plan je bio sledeći – pravac Lavrio!
Gužve na putu nije bilo, Rino se odlično ponaša, što počinje da me brine jer mora nešto da ne valja da znam da će biti u redu. Nedostatak pete brzine je vec stara vest
Vozim se sve vreme magistralnim pri obalnim putem i iznenađen sam kako Grci nisu smislili neki način da naplate i ovu vožnju.

Dolazim na destinaciju luke Lavria i raspitujem se oko transporta. Naglasio sam da sam napet zbog trajekta jer to nikad nisam do sada radio na šta me dečko što radi tamo smiruje i govori kako je to sasvim uobičajena stvar da ljudi idu kolima na Kipar ili Izrael. Samo je iznenađen što sam došao jedan dan ranije. Objašnjavam mu situaciju da volim biti siguran, jer mi zavisi mnogo od trajekta i da ću prespavati u blizini u autu. Napuštam luku i na samo nekoliko stotina metara nalazim idealan parking pored mora. Tu se smeštam i pripremam stvari koje ostaju u Rinu, a sebi torbu koju nosim sa sobom. Sad dolazi situacija gde treba da razmišljam tri dana unapred jer Rina kupim u Haifi tek 3.5. oko podneva.
Nakon što sam shvatio da je to njima standardna procedura da transportuju kola iz jedne države u drugu, ogroman teret mi pada s leđa. Shodno tome, širim peskir na plaži i iskorišćavam poslednje zrake sunca da uživam.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име