Prethodnu noć i onu tamo sam pred spavanje spremio sve za sutrašnji dan. Bio sam odlično organizovan. Moj Matori bi bio ponosan na mene. Kad smo već kod Matorog interesuje me šta bi bilo kad bi jedan od nas na ovom putu, da smo krenuli zajedno, bio odbijen za etiopijsku vizu. Znajući njega kakav je dobrica, a nekad i baksuz, odbijen bi mogao biti samo on. Ja bih umro od smeha! Mahao bih mu nakon sudanske granice.
Matori moj, šta mi radiš ti? Ide li taj posao? Jel i ti imaš problem što ti je u hostelu nestručno osoblje opralo bele stvari sa crvenim i furas po gradu rozu boju? Muke su to Matori moj! Fališ mi brate!
Ne mogu za sebe reći da sam puno putovao, ali na osnovu pređenih zemalja tokom svog života mogu reći da mi je Kairo najružniji grad koji sam do sada video. Sve do dolaska u ovaj grad nisam imao najružniji grad, nikad nisam ni razmišljao o tome. Naglašavam još jednom da su ljudi mnogo dobri. A za vas koji ste mi postavili pitanje o bezbednosti u ovom gradu, opet naglašavam da nisam stručan ni po tom pitanju i najbolje je da pitate ambasadu, ali u ovih pet dana sam šetao po četiri-pet sati dnevno, sam, prelazeći svaki dan po desetak kilometara bez ikakvih problema.
Verovatno i zato služe ti brojni vojni punktovi od ulaska u Egipat do prilaska Kairu. Prva stanica je bila etiopijska ambasada. Mislio sam da ću odmah dobiti vizu, ali sam samo dostavio pasoš i rečeno mi je da dođem u tri sata po pasoš sa vizom. To mi je donekle i odgovaralo. Isplanirao sam sebi put da vidim piramide.
Metro broj 2, koji kreće iz centra do destinacije nadomak piramida, košta 20 egipatskih funti što vam dođe manje od 120 dinara. Zatim mi je rečeno da uzmem taksi da me doveze bukvalno do vrata, ali sam imao sreće što je stao ispred mene i ušao sam u onaj njihov mali kombi koji svuda vozi za 10 egipatskih funti. Zbog potpunog ugođaja i beleženje odlicnih fotki iznajmio sam konja za takođe jeftine novce. Ovo je nešto najdivnije što sam u životu video. Mesto je prelepo.
Nije još sezona pa nije krcato turistima i može se na miru uživati. Naglašavam vam kao što su i meni, obratite pažnju i unapred se dogovorite šta plaćate. Video sam i slušao dok su na engleskom pričali korisnici usluga kamila i vodiča da se nisu tako dogovorili… taj problem nisam imao zahvaljujući devojci na recepciji, Tutu, koja mi je pritom dala njenu maramu za slikanje.
Za ulazak u piramide su mi takođe rekli da nema poentu, jer su sve stvari u muzeju tako organizovane da je bukvalno prazna. A i dodatno se naplaćuje. Uspeo sam sve da vidim i uživao sam. Obratite takođe pažnju na ostale ljude koji govore “Ne treba ništa, samo želim da ti budes srecan.”
Mućnite glavom, sve to košta, a dobro su uvežbani da sve rade glatko i nećete ni osetiti. Ispred Sfinge sam sišao s konja i uz priču sa ljudima se umalo nisam popeo na kamilu i ponovio turu. Namazani su, svaka im čast. Kasnije sam zamolio samo da sednem na nju i da se slikam, naglasivši da nemam para. E onda je rekao da samo hoće da ja budem srećan i stvarno nije dobio ništa. Prilikom slikanja sa raširenim nogama mi je pukao šorc.
Tako da sam fino reprezentovao Srbiju tokom ove ture. Vodič koji me je slikao je pet minuta dolazio sebi. Posle sam skinuo maramu sa glave i vezao je oko struka. Vreme je proletelo, a ja sam trebao da idem po vizu. Po prvi put u životu sam pozvao Uber. Čovek po imenu Ashraf me je pokupio s autom koji ima klima uređaj. Milina!
Ova aplikacija vam pruža sigurnu vožnju gde god da ste u Egiptu i unapred vam kaze koliko će vas koštati, tako da nema dodatne naplate i nema cenkanja. Što je i te kako korisno jer ovde samo traže načina da vam izvuku novce. Nemojte se ljutiti, to im je u krvi. Oni probaju, pa šta bude. I ne ljute se ako odbiješ – samo da si srecan.
Posle jahanja konja i sedenja na kamili, čekajuci u ambasadi vizu osetio sam da se moram istuširati. Nadam se da niko pored mene to isto nije osetio. Konačno, viza u pasošu! Šetam do hostela gde sam već spakovao stvari i molim da mi daju samo da se istuširam. Nema ništa za džabe ali kad se mora, mora se.
Jugić me čeka ispred sav prašnjav. Prvom prilikom ima detaljno da te operem, obećavam, ali samo mi učini da izađem iz ovog grada. Sat i po vremena sam samo izlazio iz grada. Bez trunke nervoze jer sam tako naučio od Uber vozača. Jednostavno sam se pomirio sa činjenicom da su takvi. Inače, gradi se Novi Kairo, koji mi deluje da će da liči na nešto. Već posle njega na putu ka Hurgadi sam skoro bio sam na autoputu od pet traka i uz muziku kružio po asfaltu. Nažalost, umor me sada već previše hvata, pa sam se na sat vremena od Hurgade zaustavio da spavam.
