Dao sam sebi oduška da spavam do sedam. Doručkovao sam i spakovao se. Preko puta hotela je bila autopraonica, pa sam Rina obradovao jednim detaljnim pranjem. Dok se Rino kupao, prišao mi je jedan momak pod nadimkom Ali i predložio da mi za to vreme pokaže grad Marsabit.
Seo sam na njegov motor i krenuli smo prvo da vidimo vulkansku rupu. Vozili smo se desetak minuta jer je vozio 40km/h, iako oni po zakonu nemaju ograničenja. Pitao sam ga zašto tako sporo idemo i kako to da nema ograničenja, a on mi odgovora da niko nije kažnjen zbog brzine ovde i da svi voze onoliko koliko osete da treba. Nisam video jednu osobu da jurca ovim gradom! Kroz jedan deo puta do vulkanske rupe smo se vozili, a drugi deo smo setali. Momenat kad se ispred mene pojavila ogromna zelena rupa je bio neopisiv. Kaze Ali da se sat vremena silazi dole i sat vremena penje, ali me upozorava da ima zmija na sve strane i da su ogromnih dimenzija. Preskočiću ovog puta silazak, uživaću sasvim dovoljno sa panoramskog gledišta.
Nešto najlepše što sam video u životu. Sedeli smo na jednom kamenu sto je prkosio gravitaciji i uz duvanje vetra odmarali misli. Pričao mi je da, kad je sušna sezona koja traje oko tri meseca i kad nigde nema vode i zeleniša, svi čobani dovedu svoju stoku ovde na ispašu i ne izlaze po 100 dana iz rupe. U povratku do motora Ali je zastao pored obližnjih vulkanskih planina, uhvatio se za parče stene na zemlji i rekao “money”. U prošlosti su svi na ovom delu kontinenta gradili kuće od zemlje i goveđeg izmeta jer nemaju izvor kamenja, a Etiopljani koriste upravo ove vulkanske planine za pravljenje ogromnih cigala. Naravno, oni koji imaju novca. U nastavku me je odveo da vidim još jednu rupu, znatno manju od ove, ali napunjenu vodom.
Do sledeće destinacije sam ja vozio motor, a on sedeo nazad. Bila mi je velika čast što mi je ponudio da ja vozim, jer mi je nekoliko minuta pre toga pričao kako poštuju svoje i tuđe stvari. I da je jeftinije sagraditi kuću ovde nego imati motor. Laganom vožnjom, da ispoštujem njegove standarde, smo stigli na drugu destinaciju. Rekao mi je da samo ovde ima vode u vreme kada ista ona suša nastupa, o kojoj sam gore pisao. Ovde se ljudi, zajedno sa stokom i kupaju i piju vodu. Nisam mogao da verujem kad je nakon sto je oprao noge u ovoj vodi i pokvasio svoju glavu, uzeo s dve šake vode i istu popio. Kaže da su im organizmi postali imuni na sve. Često kad nivo vode poraste, priča mi Ali, i pokupi sve izmete od krava i ovaca na svom putu, uvuče ih u sebe i vrati se na prvobitno stanje. Znajući sve to, oni je i dalje piju i ne bude im ništa. Kaže da je i ova, da nazovem bara, prirodno stanište crvenih škorpiona. Nažalost, dizao je svaki drugi kamen ispred nas, ali nismo uspeli da ih vidimo.
Na putu ka kući, dok je vozio, pričao mi je šta me to očekuje u nastavku puta do Najrobija. Od silne priče ja sam čuo samo SLON! Ne možete da verujete koliko je samo bio iznenađen kad sam ga obavestio da nikad u životu nisam video slona. Kaže da imaju dogovor u selu da se ne gaje banane, jer ih slonovi obožavaju, pa dolaze u grad. I, nastavio je, obavezno kad naletiš na slona pustiš ga da prođe i to sa distance. Ako krene na tebe, beži autom, inače ste i ti i auto gotovi. Vrativši se tamo odakle smo počeli ovu kratku avanturu, zatekao sam da je auto besprekorno čist.
Oduševljen sam bio poslom ovih momaka. Međutim, kad sam krenuo Rino je prestao sa radom. Nisam znao šta je problem, pa smo ga odgurali do automehaničara za kojeg sam čuo da je jako dobar. Gledali smo zajedno. Prvo sam ja pokušao da vidim na svoj način, direktnom ubrizgavanjem benzina i konstatovao sam da mi je možda crkla AC pumpa. Počeli smo da gledamo sistem goriva i bacio sam pogled u kabinu, kad ono dugme koje selektuje da li auto ide na gas ili na benzin stoji na sredini. Verovatno je perac prilikom pranja patosnica zakačio dugme. Smejem se i objašnjavam majstoru, a zatim vraćamo sve nazad.
Rino je upalio iz prve. žPitao sam ga koliko se razume u menjače i da li moze da mi proveri zašto imam problem sa petom brzinom, a sada i sa rikvercom. Rekao je da je to posao koji zahteva jedan ceo dan, ali može da pogleda. Odlučio sam da mu poverim Rina u nadi da će mnogo bolje ići kad majstor sa njim završi. Sa terase su me gledali konobar i glavni kuvar. Primetili su da se mučim i da me je pogodilo što moram Rina da ostavim, pa su odlučili da me oraspolože.
Pozvali su me u gore u restoran i ponudili se da mi naprave klopu od svega po malo i da jedem na račun kuće. Posle ukusnog obroka sišao sam u sobu koja je pored njegove radionice. Ubrzo zatim došao je majstor i rekao mi da imamo problem. Doveo me je do diferencijala i pokazao mi slomljeni metalni deo za rikverc, a izlizane zubce za petu. Daće sve od sebe da uspe da popravi, ali ništa ne obećava. U svakom slučaju, moraću sačekati još jedan dan. Nadam se da će uspeti da sredi bar rikverc, a ako ništa drugo, neka sve vrati kako je bilo pa ćemo nastaviti put. Odlazim do smeštaja sad već malo uplašen za ovo putovanje. Pokušao sam da odmorim, ali ne mogu da skinem misli sa Rina. Javlja mi se Ali i odlučujem da odem s njim kako bih skinuo misli sa problema na Jugu. Nas dvojica smo se vozili po gradu na motoru i posle me je već umor hvatao.
Vratio me je nazad i pred spavanje sam se još jednom pomolio za Rina. Nadam se da će sve biti u redu. Ako ne bude, napravio sam možda najveću grešku u životu.
