Auuu kakav dan… Zamoliću vas da sednete. Ili još bolje, lezite.

Budi me zvuk poruke na telefonu. Ambasador: “Doručak je za pola sata.” Skačem na noge lagane jer znam da ima obaveza danas i hoću maksimalno da provedem vreme s njim pre nego što odem. Spremam se i dolazim do kuhinje u kojoj je on već uz brdo novina ispred sebe obavio pola doručka. Zahvaljujem mu se na strpljenju i uz kakao s mlekom na miru doručkujemo. Plan je bio da odem po stvari i da ih spakujem u Rina koji će me čekati u ambasadi dok ambasador Dragan i ja odemo do banke.

Zahvaljujući njegovoj pomoći rešili smo sve moje obaveze za vrlo kratko vreme. Zamolio sam ga pre nego što krenem da pozove ambasadu Tanzanije i proveri moju informaciju za dobijanje vize na granici. Zeleno svetlo dobijam i od njihovog konzula. Taman kad smo trebali da se rastanemo ambasadoru se jedan sastanak pomera za kasnije i iskorišćava slobodno vreme da mi pokaže grad na brzinu.

Ja u svom Rinu, a ispred becejskih tablica su bile diplomatske tablice vozila naše ambasade. Stali smo kod glavnog trga u centru Najrobija. Posetio sam sudsko veće koje je jedino u istoriji afričkog kontinenta proglasilo glasanje za predsednika ne važećim. Odmah pored je bio spomenik tvorcu ove nacije, bliskom prijatelju Titu, predsedniku Džomu Kenijati. Nakon pada Kenijate sa vlasti bili su neki drugi predsednici na njegovom mestu ali trenutno je predsednik Kenije, sin Džomoa Kenijate, Uhuru Kenijata. Inače, za sadašnjeg predsednika cela Kenija priča kako je korumpiran. Njegova porodica drži ogromno parče zemlje u Keniji i najvecu banku. Trg je lep. Nije mi jasan polozaj parkinga usred centra ali ajde. Ceo Najrobi ima vrlo prijatnu klimu i okružen je zelenilom koje krasi svaku ulicu ovog glavnog grada. Ambasador me je odveo i da vidim panoramu Najrobija.

Zgrada sa 28. spratova je nudila idealan pogled koji se pruzao i po desetak kilometara. Skoro iznad naše glave su proletali avioni. Obavili smo nekoliko fotki i vreme je bilo da se raziđemo. Zahvaljujem se ambasadoru na njegovom vremenu, do nekog momenta smo se pratili a na kruznom toku se razisli. On na jednu stranu, ja na drugu. Na putu ka Tanzaniji sam razmisljao o ovoj putesestviji. Nije ostalo još puno. Razmišljam da danas ulazim u Tanzaniju i idem nekih 100 km ka unitrašnjosti. Tu državu ću da propičim jer nema nikog od naših. I eto je Zambija, a gde je Zambija tu je i Zimbabve i za tren oka eto mene u Juznoj Africi  

Lažem samog sebe. Ovo čak ni ne zvuži malo a kamoli da je toliko ostalo. Vraćam pažnju na voznju, vidim ispred sebe čist ravac i ubacujem u petu. Piči Rino odlično. Tako je sređen menjač da petu više i ne moram da držim… Bar sam tako mislio.

Ostaje mi zaglavljen menjač u petoj i nema šanse da izađe. Pitam se šta sad može biti. Kunem majstora iz Marsabita! Na 70 km od granice sa Tanzanijom, stojimo pored puta moj Rino i ja, samo sto su mu se nekako pertle umrsile i ne moze dalje. A ja naravno, taj cvor ne znam da odvezem. Zovem naseg majstora iz Beceja odmah, ostavlja sve iza sebe kako bi meni davao upute.

Radim sve kako mi je receno ali ne mogu da resim problem. Isti onaj majstor iz Marsabita mi je marnuo trinaest kljuc i sad ne mogu nista vise da pokusam. Zaustavljam kamion koji je bio u prolazio a pritom je i zagledao kako se odvoja situacija. Izlaze trojica momaka rodom iz Tanzanije voljni za saradnju. Skidamo poklopac menjača sa strane levog tocka i gledamo da li je resiv problem. Vidim ja već da nema ništa od ovog pa zovem ambasadora. Dragan, sav odusevljen mojim pozivom jer je mislio da sam već stigao na granicu medjutim osetio sam da mu je osmeh s lica brzo nestao. Ispituje me u kakvoj sam situaciji, gde se nalazim, kako izgledaju momci itd.

U početku sam se pitao iz kog razloga me to pita ali tek nakon pola sata, kada me je opet pozvao sam sve shvatio. Rekao mi je da je pozvao prijatelja koji ce poslati policiju da me cuvaju. Moja bezbednost mu je bila pripritet. Što se kola tiče, u koraku ćemo razmisljati sta je najbolje ciniti. Rečeno mi je da Kenija nije baš sigurna a kako se polako mrak približavao za mene je postalo opasno.

Zaustavlja se motorista sa jednim dečkom u radnom odelu. Mladi momak, koji je automehanicar, se nikom nije ni javio vec je samo rasirio svoju krpenu torbu sa alatom i prihvatio se posla. Kad smo nas cetvorica videli kako momak barata sa pokretima znali smo da ne treba da smetamo. Objasnili su mu momci na svahilijskom jeziku koji mehanicki problem imam, na sta je on odgovorio da nema problema. Sa svojih deset kljuceva koliko ih je imao u svojoj torbi je za dva sata razmontirao celu kutiju menjača i počeo zagledati. U medjuvremenu, se pojavljuje patrolno vozilo i trazi srpskog drzavljanina. Prilazim automobili izvinjavajuci se sto pravimo nered pored puta a na to mi policajac, tacnije narednik Hamed, odgovora da sam mu ja jedini i glavni cilj naredjenja. Iza njega se pojavljuju dvojica krupnih momaka sa puskama marke Kalasnjikov i na zapovest narednika jedan odlazi na jednu stranu a drugi na drugu.

U isto vreme obezbeđujući prostor i davajući signal putem baterijskih lampi za usporenje vozila koji su nam prilazili. Narednik Hamed prilazi autu i ispituje momke koristeci oba maternja jezika, i engleski i svalijski. Dolazi do mene i zahteva da mu dam raport o tome šta se desilo i sta ce se desiti a on iste informacije prosledjuje svom komandiru. Odusevljen sam bio ovom profesionalizmu. Hamed mi daje dve opcije. Prva je bila da sacekam da se auto popravi pa da me isprati do najblizeg hotela kako bih se odmorio jer mi ne dozvoljava da nastavim dalje po noci posto nije bezbedno ili da me odmah odnese tamo pa ce me ujutru vratiti po auto koji ce preko noci cuvati njegovo osoblje. Biram opciju broj jedan jer zelim da pratim Rinov napredak. Proveli smo sate rasklapajuci i sklapajuci menjac dok je popravka trajala nepunih pet minuta. Mrak je vec uveliko bio pao i bilo je poprilicno hladno. Razumem automehanicara koji je stao da mi pomogne, sigurno ce biti placen za to ali momci iz Tanzanije su sa mnom od samog pocetka. Videci da se jedan smrzava dao sam mu duks koji sam dobio kao reklamni materijal becejskog Montevidea. Plivao je u njemu ali se nije bunio. Dao sam im i da jedu. Imao sam dve konzerve sa ribom koje sam cuvao za crne dane koji su ocigledno bili dosli njima. Posle sam im otvorio “Da, naravno” ovsenu kasu i bili su odusevljeni ukusom. Cak i ja narednik Hamed pozeleo da proba kad je video njihove reakcije. Na svakih dvadesetak minuta sam dobijao pozive od ambasadora, Tanje, Baneta i Miloša. Svi su bili u pripravnosti ako treba i da dodju ili da dodjem. Divni ljudi, nemam drugih reci sem reci hvale. Imajuci slobodnog vremena narednik i ja smo usli u konverzaciju. Pricali smo o malo o verskom opredeljenju i uporedjivali drzave iz tog apsekta. Kaze da on, kao musliman, odlicno saradjuje i druzi se sa hriscanima. Nikada nisu imali konflikt a kako to za njega vazi, prema njegovim recima, vazi i kod drugih. Drzava ima praznik na koji se jednom godisnje svi stanovnici Kenije, razlicitih verskih opredeljenja, mole zajedno. Ovo me je odusevilo! Prešli smo posle i na zakone. Da li znate da punoletni muskarac nema pravo da se obrati maloletnoj devojci a kamoli nesto vise ucini? Ukoliko se obrati moze da zavrsi u zatvoru. A ukoliko punoletni muskarac spava sa maloletnom devojcicom dobija minimalno 20 godina zatvora ili doživotnu robiju. I to vazi u obrnutom smislu, ako je zena punoletna a muskarac nije. Samo sto se onda zena suocava sa kaznom. Auto je bio gotov! Momcima iz Tanzanije sam se zahvalio na pomoci. Majstora sam ja povezao kući jer u policijskom autu nije bilo mesta a i bio nam je usput. Dogovorili smo se da ćemo se sutra ujutru cuti vezano za placanje a ja sam sledio jos koji cosak patrolu dok nije upalila sva cetiri zmigavca. Narednik me je odveo u hotel, sredio mi je sobi i zaduzio coveka iz hotela da obraca paznju na moj auto. Neverovatan covek koji drzi sve pod konac. Dao mi je svoj broj telefona ukoliko budem imao bilo kakvih problema usput i tu smo se rastali. Smestam se u sobu. Javljam se ambasadoru i prijateljima iz Najrobija da je sve u redu i da ne brinu. Mrtav umoran pred sam san pomisljam: “ Auuu kakav dan…” Laku noc

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име