Ima li šta lepše nego kad vam dan počne sa burekom za doručak. Kum me je oduševio kakav je domaćin. Seli smo zajedno da doručkujemo ispred televizora. Žena i deca su mu u Srbiji pa sad miševi kolo vode, što bi se reklo.
Spremamo se i pičimo kod Dragana kući da pokupimo Rina. Taman smo došli kad je Alja, Draganova žena, dolazila i bez dužeg zadržavanja palim Rina i pratim kuma u kombiju. Stižemo kod njega u firmu, a Rino preuzima svu pažnju na sebe. Kum i njegov prijatelj Joca zajedno vode automehaničarsku firmu, s tim da pored popravke mehanike za koji je zadužen kum tu je i Joca sa farbanjem automobila. Svi njihovi radnici ostavljaju svoje poslove i dolaze da proučavaju Rina.
Objašnjavamo im da je ovo prvi i verovatno poslednji put da će videti Juga u svom zivotu i da boljeg automobila od ovog još uvek nema. Nakon što su im on i Joca dali zadatke ostavili smo Jocu da nadgleda, a mi smo se zajedno u Rinu uputili u rutu po Gaboronu. Svuda smo išli i sve smo uspeli da obiđemo. Upoznao sam Radeta i Žiku. Gospoda koja rade na izgradnji crkve u Gaboronu. To će biti druga pravoslavna crkva na teritoriji afričkog kontinenta. Prva je Sv. Toma u Johanesburgu u Južnoafričkoj republici. Otišli smo da vidim kako napreduje izgradnja. Pravoslavna crkva Sv. Nikola će zvanično biti otvorena početkom avgusta ove godine. Na odličnoj je lokaciji, malo udaljena od grada i čini mi se da će biti vrlo lepa Božija kuća.
Inače, svi Srbi u Bocvani su napravili udruženje i na taj način se svi drže zajedno i jedni drugima pomažu. Često organizuju i druženja. Posetio sam i to mesto. Imaju i svoj sajt ako vas interesuje. Posetite http://www.serbiansocietybotswana.org/ i možete videti kako napreduje izgradnja pravoslavne crkve. Nakon svega ovoga kum me je odveo da vidim zgradu koju je izgradila naša arhitekta, a odmah pored zgrade je spomenik “Tri poglavice”. Tu smo imali priliku da vidimo amaterski fotošuting, pa su nam se devojke na kratko pridružile da ulepšaju fotografije. Posle duge vožnje, svratili smo u firmu i kod Dragana i Peđe. Videli smo da su poprilično u poslu pa smo im samo na kratko smetali. Rečeno mi je da me vode u pola sedam u restoran “Bull & Bush” koji važi za jedan od najtradicionalnijih restorana. Imali smo još malo vremena pa smo se vozali po gradu i obišli jednu suvenirnicu. Uzeo sam jedan deo poklončića iz Bocvane za dobitnike naše nagradne igre. Stižemo na vreme u restoran.
Društvo se skupilo i svi smo se lepo družili. Nudili su mi od hrane prvo svinjska rebra u sosu za roštilj, ali su nažalost zakasnili malo jer sam to jeo sa Bracom u Lusaki. Druga najbolja stvar je stejk. Nisam odbio! Hranu nikad ne odbijam, to se kod mene zna. Ne pijem, ne pušim, ali hranu derem.
Vreme mi je proletelo. Imao sam utisak da smo tu bili pola sata, a toliko smo samo čekali na hranu. U jednom momentu svi ustaju jer smo bili skoro tri sata zajedno i sutra moraju da rade, a ja bih voleo da ovo druženje potraje bar još toliko. Odlična ekipa. Mnogo bih voleo da se svi upoznaju sa našom ekipom iz Lusake. Nisu daleko jedni od drugih, a verujem da bi se odlično slagali. Rastanak sa većinom se dogodio upravo ispred ovog restorana i to sa zajedničkom slikom. Morali smo prvo dati petominutnu obuku za slikanje čuvaru ispred, ali je vredelo. Imam nešto po čemu ih nikad neću zaboraviti. Peđa i Maca su pozvali mene i kuma na parče kolača kod njih. Maci je u petak bio rođendan i morali smo da degustiramo njenu tortu od malina. Čista desetka, Maco! Kum je na dijeti pa je samo uzeo mali zalogaj, a ja sam svoju slistio u jednom zalogaju. Tek su me upoznali pa nisam hteo i kumovo parče da pojedem. Uvek ja nađem neki način da preselim tuđu klopu u svoj način ali sam se ovog puta pravio fin. Da ne pričaju kako iz Srbije šalju gladnu decu na putovanje (Smeh).
Vraćamo se nazad kum i ja i nakon kratke tišine kum mi kaže da ima utisak kao da mu je dvadeset opet. Vraća se iz grada u deset uveče i to u jugu. E, neka sam ti kume malo osvežio pamćenje. Drago mi je bilo što sam to čuo. Umorni smo bili od celodnevnog lutanja, ali smo ipak našli snage da se pre spavanja zavalimo ispred TV-a i malo se ispričamo. Ništa nisam stigao da odradim od obaveza vezano za putovanje ali sačekaće. Bacam se u krevet i spavam. Laku noć, ljudi.
