Deveti dan mog putovanja je počeo tako što sam se probudio, sredio, obukao svoju čistu majicu kad čarape čiste vec nemam i krenuo po mog Rina. Hostel je bio blizu luke tako da sam brzo obavio papirologiju.
Trči tamo, trči vamo, standardna birokratija kao i u Srbiji, uvek fali neki pečat ili papir. Tražili su mi papire da li je Rino pobedio na nekom takmičenju i da li su mu roditelji iz kraljevske kuće – šalim se naravno rečeno mi je da se pripremim jer procedura traje 2 sata.
U 9 ujutru sam stigao kako smo se i dogovorili, a s Rinom sam napustio luku tek u 2. Tako da sam, ljudi moji, na trenutak pomislio da sam kod kuće. Vraćam se do hostela po Satija da nastavimo zajedničku avanturu. Iskorišćavam priliku što nema nikog na recepciji pa žurim da se istuširam još jednom, ko zna kad ću sledeći put…
Palimo jugića i idemo u Nazaret, grad u kom je Isus Hrist provodio svoje tinejdžerske dane. Došavši na planiranu destinaciju najveći strah mi je bio hoću li u ovim malim ulicama zaboraviti gde sam vezao Rina.
Obišli smo razne zanimljive destinacije kao sto su “Mary’s well” (proleće Device Marije, mesto gde je najavljeno da će nositi Bozijeg sina), Bazilika Blagovesti, spomenik Device Marije i na kraju smo uspeli da nađemo Rina.
Nazaret je grad koji definitivno nije za naš džep. Dve male flašice vode su 10 izraelskih sakala što vam dođe oko 2,5 evra ili preciznije 300dinara. Dve male flašice vode su kupljene u supermarketu. Ostatak razgledanja sam odlazio u toalete da punim vodu. Obišli smo destinacije u roku od nekoliko sati i obišli sve što sam istražio da je potrebno videti. Može se reći da mi je Nazaret bio usput pa sam zato tu došao inače da sam znao, ne bih možda ni gubio vreme, a kamoli novac.
A Sati moj drug… Sati je čudan lik. Deluje izgubljeno i ide za mnom kao pas lutalica. Moram da ga opominjem da ne ide sredinom ulice jer se dečko zagleda u vrhove građevina i izgubio osećaj za pravcem. Ali dobar je kao lebac. Slušali smo u autu srpske pesme koje su sad kod nas aktuelne, te Sati uhvati par reci iz refrena. Umirao sam od smeha! Inače, odlučio sam da odmah krenemo kolima za Jerusalim.
Mnogo mi više prija noćna vožnja u jugiću a i njemu. Imali smo malo više i većih uspona na putu ka Nazaretu pa mu termometar nije bio na zavidnom nivou. Spavaćemo nas trojica, Sati, Rino i ja na benzinskoj pumpi pa ujutru odmah u razgledanje. Želeo bih već sutra uveče da krenem ka Egiptu. Tamo je sve znatno jeftinije a i red je malo sipati goriva u Rina, nisam to radio od dolivanja, samo u Bugarskoj. Dao sam Satiju da spava na suvozačevom sedištu jer ono jedino može da se spušta.
Evo, kako vam pišem ove reči, vidim kako ću zažaliti sutra zbog umora, ali neka ga, neka uživa u čarima Rina po poslednji put. A šta ti Matori moj? Koliko litara dnevno piješ vode? Bas tebe briga…
